Izvor: Radio Slobodna Evropa Foto: Radio Slobodna Evropa

Sarajevo, Beograd, 14. jul 2019. – U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je odnos prema migranatima i izbeglicma u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Sagovornici su bili Nidžara Ahmetašević, novinarka i volonterka iz Sarajeva koja pomaže izbeglicama i Radoš Đurović, direktor beogradskog Centra za pomoć tražiocima azila.

Bilo je reči o tome zašto je u Bosni i Hercegovini i Srbiji promenjen odnos prema izbeglicama i migrantima, pa se oni umesto dobrodošlice, koja im je iskazivana na početku, danas se sve više susreću s netrpeljivošću, o neljudskim uslovima u prihvatnim kampovima, o maloletnim migrantima bez roditelja koji su prepušteni ulici, o požrtvovanosti volontera koji se jedini trude da olakšaju muke migantima i izbeglicama, kako se hrvatska policija surovo obračunava sa migratima koji iz Bosne i Hercegovine ilegalno uđu u Hrvatsku, kako hrvatska predsednica štiti policajce pričom da se migranti sami povređuju jer prelaze preko teškog terena, kao i o tome da li Evropska unija planira da od Bosne i Heregovine i Srbije napravi mesto odakle će se migranti deportovati u države iz kojih su pobegli.

Omer Karabeg: U poslednjih godinu dana u Bosni i Hercegovini je bitno promenjen odnos prema izbeglicama i migrantima. Nestalo je dobrodošlice koja im je iskazivana na početku. Danas se vlast i deo građana odnose prema njima kao prema stranom telu koje opterećuje društvo. Ide se dotle da ih povezuju sa kriminalom, nazivaju ih siledžijama, čak i teroristima i gledaju da ih se što pre oslobode. Kako je došlo to takvog preokreta?

Nidžara Ahmetašević: Nije baš tako veliki preokret. Ali to jeste slika koja se dobija iz medija. I dalje veliki broj ljudi punim srcem pomaže migrantima i s njima dijele ono što imaju, a ljudi u Bosni i Hercegovini nemaju puno. U Tuzli, na primjer, svaki dan na ulicama možete vidjeti četu volontera koji bez ikavih donacija pomažu tim nesretnim ljudima. Ista je situacija u velikom broju sela kroz koja se kreću migranti. Pomažu im i u Sarajevu i u Velikoj Kladuši, mada manje nego ranije. Moram reći da se atmosfera ponegdje promijenila, naročito u Bihaću. Do toga je došlo pod jakim pritiskom propagande koja je diktirana od lokalnih vlasti, a djelomično i od međunarodnih organizacija koje u Bosni i Hercegovini rade sa izbjeglicama i migrantima.

Radoš Đurović: U Srbiji još uvek, među građanima pre svega, postoji razumevanje za izbeglice. Građani u njima ne vide ekonomske migrante nego ljude koji traže spas. Ali sve više, naročito u medijima, jača antimigrantska retorika, mada još uvek nemamo situciju kakva postoji u našem susedstvu i širom Evrope.

Vlast ignoriše izbeglice

Omer Karabeg: Gospođo Ahmetašević, kažete da građani pomažu, međutim iz vlasti dolaze potpuno drugačije poruke. Recimo, Milorad Dodik kaže da Republika Srpska ne želi migrante i izbeglice i ne dozvoljava da se na teritoriji Republike Srpske napravi bilo kakav prihvatni centar. On čak tvrdi da Bošnjaci motivišu migrante da dolaze u Bosnu i Hercegovinu da bi im dali državljanstvo i tako menjali etničku strukturu Bosne i Hercegovine. On tvrdi da Sarajevo planira da naseli 150.000 migranata.

Nidžara Ahmetašević: Dok Dodik to govori, bošnjački i hrvatski političari ne pružaju tim ljudima nikakavu podršku i ne obezbjeđuju im human i dostojanstven smještaj. Vlast u Federaciji nije uradila ništa da pomogne migrantima i izbjeglicama. Kantonalne vlasti u Tuzli i Sarajevu ignorišu te ljude. U ovom trenutku u Sarajevu nekoliko stotina ljudi spava po parkovima, na ulicama i u napuštenim zgradama. Tačno je da je Milorad Dodik izjavio to što ste naveli, ali je kasnije i rekao da tim ljudima treba omogućiti human prolazak kroz Bosnu i Hercegovinu. Ne volim da se slažem s Dodikom, ali se slažem s njim kada kaže da migrantima treba omogućiti human prolazak kroz ovu zemlju. Vlasti u Federaciji rade mnogo gore stvari, naročito u Bihaću, gdje je tim ljudima ograničena sloboda kretanja i gdje ih tuku na isti način kako to radi hrvatska policija. To što radi policija u Bihaću je puno gore od ponašanja policije Republike Srpske prema migrantima koji prolaze kroj taj entiiet. Nismo čuli za bilo kakav problem.

Omer Karabeg: U kakvim uslovima danas žive migranti i izbeglice?

Radoš Đurović: U Srbiji su uslovi različiti. U centrima za azil uslovi su daleko pristojniji od onih u tranzitnim centrima. Recimo, u tranzitnom centru u Adaševcima nema uslova za normalan život. Nema ni vode za piće. To mesto je izolovano, daleko od gradske sredine i ljudi tamo zaista teško žive. Posebno je ozloglašen kamp u Obrenovcu u okolini Beograda, gde se najčešće smeštaju muškarci-samci i maloletnici bez roditelja. Mnogi od njih nemaju ni svoj krevet. Migranti i izbeglice se žale na užasne uslove u kojima žive, na nasilje koje tamo vlada, a često i na ponašanje službenika Komesarijata za izbeglice.